Points of You priča 2: OPTIMISTA
Putnik je išao svojim putem kad ugleda monaha na polju kako radi.
Zaustavi se i upita ga: “Na putu sam za selo u dolini, možeš li mi reći kako je tamo?”
“Odakle dolažiš?” upita ga monah.
“Dolazim iz sela u planini. Tamo je strašno!” čovek uzviknu, “Niko nije govorio mojim jezikom, morao sam da spavam na prljavom podu, nahranili su me odvratnom čorbom, vreme je bilo grozno.”
“Onda, mislim, da češ naići na slično selo u dolini.” reče monah.
Posle nekoliko sati, naiđe drugi putnik i upita monaha:
“Na putu sam za selo u dolini, možeš li mi reći kako je tamo?”
“Odakle ti dolažiš?” upita ga monah.
“Dolazim iz sela u planini. Tamo je sjajno!” odgovori čovek, “NIko nije govorio mojim jezikom, pa smo se sporazumevali rukama. Morao sam da spavam na prljavom podu – to nikada ranije nisam radio. Hranili su me nekom čudnom čorbom i bilo je to zanimljivo iskutvo da saznam kako ljudi žive tamo. Bilo je hladno što je značilo da sam mogao da osetim uslove za život u tom selu. To je bilo jedno od najlepših iskustava u mom životu!”
“Onda, mislim, da češ naići na slično selo u dolini.” odgovori monah. (Zen priča)
