Ideja da pokrenem svoju školu jezika, a potom i vrtić, potekla je dok sam radila u osnovnoj školi.

Imala sam utisak da sa decom može mnogo više da se postigne u radu, i sebe sam videla u otvorenijem sistemu učenja i obrazovanja.

Naš obrazovni sistem se menja sporo i nesigurnim koracima, a na nama – pojedincima i entuzijastima – jeste da to radimo temeljno i sigurno.

Vera u bolje sutra i promene. Dobar tim ljudi, koji se međusobno podržava na profesionalnom i ličnom nivou.

Uspeh je relativan pojam kad je rad sa decom i roditeljima u pitanju.

Ocene svakako nisu merilo uspeha, kao i ni novac. Ono što mi radimo u vrtiću i školi jezika može da se vidi tek za nekoliko godina, kada deca porastu i postanu samostalna u mnogim stvarima.

Priča o Vrapcu je zapravo priča o malim i velikim ljudima.

Dakle, ljudi su na prvom mestu, i bez njih Vrabac ne bi bio ovo što jeste.

Iz brojnih interakcija u svom poslovnom okruženju, naučila sam da se razvoj i vođenje ljudi ne može zamisliti bez:

• Poštovanje i uvažavanja.
• Razumevanja pojedinca.
• Brige i ljubavi prema svima u timu.

Ono što se takođe pokazalo kao važno jeste da je svima potrebno da na poslu imaju sigurnost i oslonac.

Komunikacija je vrlo važna u svim aspektima našeg rada – počev od otvorene komunikacije u okviru tima. Takav pogled na svet nam je puno puta pomogao da rešimo neke nelagodne situacije i unapredimo naše veštine u komunikaciji sa decom i roditeljima, odnosno porodicama.

Kada imamo novog vaspitača, uvek se trudimo da pomognemo i uputimo u naš način rada i međusobne komunikacije.

Komunikacija sa decom je izuzetno važna i češto na našim radnim sastancima razmenjujemo međusobna zapažanja kako bimo unapredili komunikaciju i odnos sa decom.

Podjednako vodimo računa kako komuniciramo sa roditeljima – da to bude dozirano i dovoljno. Današnji trend, oslikan kroz viber roditeljske grupe, jeste klizava nizbrdica u komunikaciji i može biti veliki teret i opterećenje – kako roditeljima tako i vaspitačima.

Živimo i radimo u vremenima kad su promene česte, nagle, neizbežne i u skladu sa tim izazovi su brojni.

Celoživotno učenje je moj put i put mog tima. Prilagođavanje promenama je svakako još jedna od lekcija, kao i otvoreno srce i um, uz puno strpljenja.

Ovde bih podelila jednu od najvažnijih i najkorisnih alata Montesori pedagogije – posmatranje, odnosno observacija. To je tehnika koja je osnov svake nauke.
Na svakoj obuci za Montesori vaspitača i pedegoga posvećuje se osobita pažnja posmatranju.

Verujte, veliki je izazov samo posmatrati decu i ne mešati se u ono čime se trenutno bave, bez obzira na to što bi uz našu pomoć to mogli brže.

To me je naučilo strpljenju, ne samo u radu sa decom, već i sa odraslima.
Svima su nam potrebne prilike za učenje na sopstvenim greškama, kroz lično iskustvo.

Nakon dvanaest godina vođenja biznisa, smatram da su tri ključne stvari:
• Biti posvećen onome čime se baviš.
• Razvijati i negovati dobru komunikaciju sa ljudima – interno i eksterno.
• Prihvatiti promene i prilagoditi se onome što donose – adekvatno.