Kada sada razmišljam o periodu mojih početaka u svetu preduzetnika, a ima tome više od 20 godina, osnovna ideja mi je bila sloboda da raspolažem svojim vremenom onako kako ja želim i ne polažem račune nikome osim samoj sebi. Ono što je bilo presudno je da sam bila spremna da prihvatim stalne brige, planiranje, organizovanje, prihvatanje rizika i nesigurnosti.

Takođe, jedan od osnovnih razloga je i moja želja da podelim svoja znanja i dam svoj doprinos daljem razvoju drugih biznisa kroz strateško planiranje; otkrivanju problema i skrivenih troškova proisteklih iz finansijskih malverzacija zaposlenih, dobavljača i kupaca; raznim obukama za sticanje veština u biznisu i podizanja profitabilnosti.

Podrška. Iz iskustva znam da nije lako imati malu decu i istovremeno podizati kompaniju i graditi brend, ali uz pravu podršku , i to je moguće. Na prvom mestu je neophodna i nemerljivo važna podrška porodice, ali tu su i prijatelji i kolege na koje se možeš se osloniti i zato sam svima veoma zahvalna što su svih ovih godina bili i ostali uz mene.

Edukacija. Stalna i kontinuirana edukacija, razvoj novih veština i znanja, su neophodni, jer u suprotnom se zaostaje, a to nikako nije dobro u poslu kojim se bavim.

Ljudi. Osobe na koje se može osloniti da će svoj deo posla obaviti kvalitetno i doprineti zadovoljstvu krajnjeg klijenta.

Ljudi su u svakom poslu najvažnija aktiva. Obzirom na prirodu mog posla, i visoko stručne poslove iz forenzičke revizije imala sam potrebu za visoko stručnim kadrom iz oblasti računovodstva, revizije, IT sektora, pa je bilo je neophodno da formiram mrežu saradnika na koje se mogu osloniti uvek kada je potrebno.

Takva mreža saradnika je moj najveći oslonac da mogu prihvatiti i obimne, zahtevne poslove, i da mogu biti sigurna u krajnji kvalitet usluge koju pružam klijentima.

Kvalitetan razvoj i vođenje ljudi zahteva stalnu edukaciju zaposlenih, bez obzira u kom biznisu se nalazite, jer su zaposleni često prvi utisak o svakoj kompaniji.

Neophodna je motivacija zaposlenih i svakako dvosmerna komunikacija između menadžera i zaposlenih.

Komunikacija je jedna od ključnih veština koje preduzetnik treba da poseduje, i uloga komunikacije u mojim svakodnevnim aktivnostima je velika. Komunikacija sa zaposlenima, investitorima, kupcima/klijentima, kolegama je zapravo srž mog biznisa.

Kad kažem komunikacija, mislim na sve oblike komunikacije, uključujući razgovore jedan na jedan i u manjim grupama, zatim prezentacije ili govore pred većim brojem ljudi, pisanu komunikaciju i elektronsku poštu ili poruke.

U mom poslu, kada se bavim otkrivanjem prevara, pronevera ili korupcije u kompaniji, pored znanja i veština iz forenzičkog računovodstva i revizije, odnosno analize finansijskih izveštaja i poslovne dokumentacije klijenta, posebno je velika uloga verbalne i neverbalne komunikacije, kako bih tokom razgovora sa zaposlenima , mogla da prepoznam i otkrijem motive i mogućnosti za sprovođenje skrivenih radnji i finansijskih malverzacija.

Tokom svih ovih godina u preduzetničkim vodama, bilo je puno izazova, prepreka i dilema, ali sam iz svega toga mnogo i naučila.

Kao prvo shvatila sam da jedna od najdragocenijih vrednosti koju ovaj vid poslovanja i života donosi ‘sloboda’ mač je sa dve oštrice. To znači da sam istovremeno zaposleni i šef, to znači da sama donosim odluke a samim tim snosim punu odgovornost za iste, to znači da se konstantno usavršavam, pratim tržište i smišljam nove načine da doprinesem uspešnosti svojih klijenata.

Naučila sam da je moj posao moja strast, da volim što mi svaki dan izgleda drugačije, i da sam spremna da uvek dam 100% sebe. Takođe, shvatila sam i da umem da ohrabrim i motivišem sebe, čak i kada nikoga nema da me potapše po ramenu, da me neizvesnost koju nosi privatni biznis jača, a ne lomi, da sam naučila da donosim odluke pod pritiskom.

Moja kompanija za mene nije samo posao, već način razmišljanja, način delovanja i zapravo način života. Ali upravo u tome i jeste poenta i takav put sam izabrala sama, jer drugačije ne želim i ne bih mogla.

→ Vođenje biznisa može da bude stresno i iscrpljujuće, zato je važno da sačuvate svoje mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje, i da bez obzira na manjak slobodnog vremena negujete porodične i prijateljske odnose.

→ Važno je da čvrsto stojite na nogama i budete posvećeni, strastveni i odgovorni prema svakom od izazova jer njih uvek ima. Takav put je trnovit i nimalo lak, iako donosi veliku satisfakciju jer radite za sebe – kada želite, koliko želite i na način na koji želite.

→ I na kraju, moja preporuka je da treba biti spreman na poraze i nastaviti bez osvrtanja, znajući da je svaki poraz samo stepenik bliže uspehu. Uspeh je dići se, nastaviti dalje uprkos svim preprekama i naposletku shvatiti da prepreke nisu kazna, već poklon. Uspeh je fokusirati se na krajnji cilj, a ne na privremeni problem.